Glavna stranica

From InterslavicWiki

Jump to: navigation, search

Dnes jest četvrtok, 23 maja 2013, vreme jest 10:01

Dobro došli na viki v medžuslovjanskom jezyku!

Čo jest medžuslovjanski jezyk?

Medžuslovjanski (takože: Novoslovjanski, Vseslovjanski) jest jezyk, kotory služi komunikacije medžu Slovjanami raznoj narodnosti, projektovany kako mnogo prosty jezyk, že by vsi Slovjani mogli go čitati i razuměti bez nikakogo prědnjego naučenija, a ne-Slovjani mogli go naučiti se bystro i bez velikogo truda. Gramatika jest jednovremenno legka i približena k složenoj gramatikě vsěh naturalnyh slovjanskih jezykov. Večej o medžuslovjanskom najdeš tu.

Se jest Medžuslovjanska Vikipedija, iztvorjena suglasno prikladu Vikipedije. Vsaki može tu iztvoriti ili praviti statije v medžuslovjanskom jezyku. Nyně medžuslovjanska vikipedija imaje 109 statij.

Vy takože možete učestniti! Vprvo pročitajte Kako iztvoriti stranicu ili načinajte už směsta:

Добро дошли на вики в меджусловјанском језыку!

Чо јест меджусловјански језык?

Меджусловјански (такоже: Новословјански, Всесловјански) јест језык, которы служи комуникације меджу Словјанами разној народности, пројектованы како много просты језык, же бы вси Словјани могли го читати и разумѣти без никакого прѣдньего наученија, а не-Словјани могли го научити се быстро и без великого труда. Граматика јест једновременно легка и приближена к компликованој граматикѣ всѣх натуралных словјанских језыков. Вечеј о меджусловјанском најдеш ту.

Се јест Меджусловјанска Википедија, изтворьена сугласно прикладу Википедије. Всаки може ту изтворити или правити статије в меджусловјанском језыку. Нынѣ меджусловјанска википедија имаје 109 статиј.

Вы такоже можете учестнити! Впрво прочитајте Како изтворити стрaницу или начинајте уж смѣста:

Dobra statija

Praga (po česki Praha) jest' glovni grod i najviše veliki grod od Čehija.

Od sredn'ovečije, Praga jest' jedin iz najviše krasive evropejske grodi. Ona jest' často nazivana "Grod od 100 veži" ili "Serdce od Evropa". Praga bila mesto, gde mnoge torgov`ci, artisti i izumiteli strečali.

Praga jest' polna od istorične monumenti i pokazuje vse artistične stili. Istorični centr od Praga jest' rozmesteni na oba bregi od reka Vltava. Istorični centr sostoja sja iz šest' časti, ktore više rano bili nezaležne grodi, ale bili dane zajedno v 18o stoletije: Stare Mesto, Josefov, Nove Mesto, Mala Strana, Hradčani i Višegrad. Princ Borživoj založil zamok Pražski Grad. V Praga su mnoge muzeji, galeriji, teatri, koncertne sali i ine istorične budin`ki. Više-mnogo...

Najnovějše statije:

Praviti

Добра статија

Прага (по чески Praha) јесть гловни грод и највише велики грод од Чехија.

Од средньовечије, Прага јесть једин из највише красиве европејске гроди. Она јесть часто називана "Грод од 100 вежи" или "Сердце од Европа". Прага била место, где многе торгов`ци, артисти и изумители стречали.

Прага јесть полна од историчне монументи и показује все артистичне стили. Исторични центр од Прага јесть розместени на оба бреги од река Влтава. Исторични центр состоја сја из шесть части, кторе више рано били незалежне гроди, але били дане заједно в 18о столетије: Старе Место, Јосефов, Нове Место, Мала Страна, Храдчани и Вишеград. Принц Борживој заложил замок Пражски Град. В Прага су многе музеји, галерији, театри, концертне сали и ине историчне будин`ки. Више-много...

Kategorije

Geografija - Državy - Doliny - Gory - Grady - Kontinenty i regiony - Narody - Pustinje - Vody

Vesdenno žitije - Jezyki - Jeda i napitok - Rekreacija i veseljanije

Ljudi - Avtori - Artisti - Filosofi - Izslědovateli - Matematiki - Muzikanti i kompozitori - Naučniki i izumiteli - Politiki i lideri - Religijne figury

Istorija - Od predistorije k srědnovečiju - Od renesansa k dnjes

Matematika

Měrjenije

Prirodne nauki - Astronomija - Biologija - Fizika - Hemija - Nauki o Zemji

Společenstvo i společne nauki - Biznes i ekonomika - Informacijne srědstva - Politika i vlada - Společne nauki - Společenstvenosti

Filosofija i religija - Konkretne religije - Filosofične školy i tradicije - Filosofija - Religija

Tehnologija - Elektronika - Energija - Informacijne srědstva i komunikacija - Informacijne tehnologije - Jeda i zdravije - Kosmos - Mašinostrojenije - Materialy i hemija - Navigacija i vreme - Optika - Oružije - Transport